| Voda i pritisak - 4 vrste pritiska koje se razmatraju u ronjenju su: atmosferski (iznosi 1 bar-1 atmosfera-1kg/cm3 ili 760 mmHg-14,7 psi), relativni ili manoimetarski (onaj pritisak koji se izmeri instrumentom-manometrom), apsolutni pritisak (zbir atmosferskog i manometarskog) i parcijalni pritisak (pritiska koji se odnosi na smeše gasova). Na ronioca čije je telo sastavljeno uglavnom od tečnosti, pritisak deluje ravnomerno (teoriski, pritisak na ronioca na 10m dubine je od 30-36 tona na celu njegovu površinu). Međutim, u telu se nalaze i šupljine ispunjene vazduhom (pluća, sinusi,nos i sl.) na koje pritisak deluje drugačije, što je bitno kod izjednačavanja pritiska. Pod vodom, pritisak se javlja iz 2 izvora: same vodene mase i atmosferskog pritiska. Atmosferski pritisak je 1 bar i taj nivo ostaje nepromenjen sa dubinom usled nestišljivosti vode i taj 1 bar se uvek dodaje na manometarski pritisak da bi se dobio tačan apsilutni pritisak koji deluje na određenoj dubini. Sa povećanjem dubine, ravnomerno se povećava i pritisak okoline , i to na svakih 10m za 1bar, pošto pritisak od 10m morske vode iznosi isto koliko pritisak atmosfere na površinu. Kad se ovo primeni, dobija se da na dubini od 1m vlada pritisak od 1,1 bar, na 10 metara dubine pritisak od 2 bara itd. ZA JEDNOSTAVNO IZRAČUNAVANJE PRITISKA ZA BILO KOJU DUBINU KORISTI SE SLEDEĆA RONILAČKA CAKA: NA TRENUTNU DUBINU NA KOJOJ SE NALAZITE DODATE 10 I PODELITE SA 10 I TAKO DOBIJATE VREDNOST APSOLUTNOG PRITISKA ( npr. ako je dubina 10m, dodate 10 (10+10=20) i podelite sa 10 (20:10=2) i dobijate pritisak od 2 bara ---- ako je dubina 25m dodate 10 (35) i podelite sa 10 (3,5) što daje pritisak od 3,5 bara) |